Iako slovi za zabavu viđenijih ljudi, bal nije samo plesna zabava. On je simbol kulture, pripadnost jednom civilizacijskom krugu i moći, ali i mesto diplomatskih, državnih, političkih, privrednih i kulturno umetničkih povezivanja. Još je u dvoru Luja XIV bio politika u pokretu, uz slogan „Ko ume da pleše, ume i da vlada." 1727. godine, održan je prvi bal u Srba u Zemunu, ali je Zemun tada pripadao Austrougarskoj, pa ne možemo taj bal tretirati kao prvi u Srbiji.
Prvi bal u Srbiji organizovao je knez Miloš Obrenović 1834. u Kragujevcu, a već 1837. bal se seli u Beograd i organizovao ga je engleski konzul Lojd Džordž Hodžes u čast kneza Miloša, dok mu je Miloš odgovorio novim balom na kom se igralo srpsko kolo. Knez Miloš je ubrzo abdicirao i iz egzila u Beču daje nalog kompozitoru Johanu Štrausu Mlađem da komponuje Srpski kadril, organizujući 1846. Slovenski bal u Beču.
Narednih godina balska sezona u Beču postaje bogatija za srpski Svetosavski bal, a zvanice su bili najuticajniji Srbi tog doba: Vuk Stefanović Karadžić, Vilhemina Mina Karadžić, Branko Radičević, Njegoš i drugi. Prvi Svetosavski bal održan je 1860. u Beogradu, pod pokroviteljstvom kneževskog para Mihaila i Julije Obrenović. Posebno se ističe bal iz 1861. koji je okupio evropsku aristokratiju i diplomatski krem, a srpska mladež tada je igrala uz pesmu „Rado ide Srbin u vojnike."
Balovi se šire i van dvorova, u kafane i hotele, i dobijaju humanitarni karakter zaslugom kneza Mihaila. Nakon njegovog ubistva na vlast dolazi kralj Milan sa kraljicom Natalijom, uvodeći francuski dvorski protokol i raskošne balove — što se naziva „Zlatno doba balova u Srbiji".
Dolaskom Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin uvodi se skromniji pristup dvoru i životu. Nakon Majskog prevrata 1903. na vlast dolaze Karađorđevići. Petar I uvodi građansku umerenost, pa balovi postaju ređi i prelaze u oficirske, studentske i humanitarne događaje.
Nakon balkanskih i Prvog svetskog rata, balovi dobijaju jugoslovenski karakter. U vreme Aleksandra I Karađorđevića Beograd postaje centar dvorskih ceremonija. Između dva rata balovi nose evropski protokol, stroga pravila i plesove poput valcera i poloneze, a Beograd dobija naziv „Mali Pariz Balkana". Poslednji bal održan je 1940/1941. nakon čega Drugi svetski rat prekida tradiciju.
Godine 1998. srpska zajednica u Beču obnavlja tradiciju kroz Svetosavski bal, koji postaje jedna od najznačajnijih evropskih balskih manifestacija i održava se u više gradova poput Beča, Pariza, Londona, Amsterdama, Madrida i Budimpešte.
„Neka bal počne!"
Bal - elitni urbani događaj, kulturno umetničke forme, nastao u 12. veku u Italiji i Francuskoj, kao deo viteških turnira i kraljevskih venčanja, na kojima su važila stroga pravila ponašanja i rangiranja po staležima.
U 15. veku u Italiji, balovi postaju diplomatski i umetnički događaji, ali i politički instrument, mesto sklapanja brakova i raznih oblika saveza.
U 17. veku u doba Luja XIV osnovane su Kraljevske akademije za ples, a na dvoru Luja XIV bal je postao spektakl moći. „Kralj Sunce" je lično igrao u baletima i koristio ples kao simbol apsolutne vlasti. „Ko ne ume da pleše - ne ume da vlada."
U 18. veku u vreme prosvetiteljstva, balovi nisu samo dvorski nego i javni, što znači da su sišli u narod.
„Zlatno doba balova" je 19. vek, u kome Beč postaje prestonica balova. Poseban akcenat je na popularnosti valcera, u čemu veliki doprinos daje porodica Štraus.
Bili su organizovani tematski balovi: građanski, oficirski, dobrotvorni i čuveni Bečki operski bal – institucija koja traje više od jednog veka.
Valcer je nekada smatran previše „intimnim", jer partneri stoje bliže nego ranije, ali to postaje simbol građanskog samopouzdanja. Starije dame su, ipak, upozoravale da previše okretanja „šteti ženskom zdravlju".
U Sankt Peterburgu, balovi su bili raskošniji od pariskih. Na dvoru Romanovih bal je bio deo državne ceremonije, a ples sa članom carske porodice značio je ogroman društveni prestiž.
Poslednji veliki bal održan je samo nekoliko godina pre revolucije 1918. kao simbol sveta koji nestaje.
